Како се праве магнети?

Неодимијумски магнет се назива и НдФеБ магнет, који је тренутно најјачи магнет и може да апсорбује 640 пута своје тежине, па се назива јак магнет. Његова висока тврдоћа и стабилне перформансе се обично користе у електронским производима, као што су чврсти диск, мобилни телефон, слушалице итд.

Имајте на уму да су неодимијумски магнети синтеровани, док су обични магнети ливени, тако да је површина лако зарђала због неодимијума и гвожђа у материјалу, тако да је потребно обавити неки заштитни третман, што је један од његових недостатака.

Магнет какав познајемо је објекат који се одбија и привлачи. Магнет се састоји од гвожђа, никла и кобалта, који и сам има магнетну удаљеност од унутрашње структуре у истом правцу, један крај северног пола (Н пол) и један крај јужног пола (С пол).

Па зашто у природи постоји много објеката који нису магнетни? Магнетни материјал у гвожђу, никлу и кобалту се разликује по томе што су електрони унутар њега спонтано распоређени у истом правцу, што јача магнетизам и чини магнет.

Магнет привлачи гвожђе у процесу упијања гвожђа, а магнет се „лепи“ за гвожђе, па кажемо да је магнет магнетан, односно магнет може да апсорбује гвожђе али не и алуминијум, бакар и друге предмете, унутрашња структура различитих метала је различита. Јединица магнетне индукције је Тесла, скраћено Тер (Т).

Магнети се деле на трајне магнете и несталне магнете, трајни магнети су природни производи који могу дуго да одржавају магнетна својства и нису лако демагнетисани, као што је магнетит. Нетрајни магнети захтевају одређене услове да би постали магнетни.

Природне магнете су људи открили пре 5000 година.

Пре 2300 година, Кинези су природни магнет самлели у кашику и ставили на глатку земљу, под дејством геомагнетизма, водилицу ручке кашике, први компас на свету.

Пре 1000 година, Кинези су направили први компас на свету трљајући гвоздену шипку магнетном шипком да би је магнетизовали.

Око 1100. године, Кинези су направили магнетни компас спајањем магнетне игле и азимутног диска и користили га за навигацију.

1820. дански физичари су открили да електрична струја индукује магнетизам.

Током 1930-их, Јапан је открио нови магнет са мешавином никла, алуминијума и кобалта.

Седамдесетих година прошлог века јапански научници су измислили неодимијумске магнете, који су названи "трајни магнети".