Јаки магнети говоре о томе које врсте магнета

Магнетна својства метала прелазне групе (као што је гвожђе) и њихових легура и једињења називају се феромагнетизмом, што је назив изведен из чињенице да је гвожђе најчешћа и најтипичнија феромагнетна супстанца. Самаријум, неодимијум и легуре кобалта се често користе за израду јаких магнета.

У одсуству примењеног магнетног поља, магнетни домени су подложни размени електрона између суседних атома или другим интеракцијама. Тако да су њихови магнетни моменти, након превазилажења ефеката топлотног кретања, јаки магнети у делимично поништеном уређеном распореду тако да постоји и комбиновани магнетни момент [1]. Када се примени спољашње магнетно поље, варијација интензитета магнетизације са спољним магнетним пољем је слична оној код феромагнета. Субферомагнетизам има исту физичку природу као и антиферомагнетизам, само што је величина антипаралелних спин магнетних момената у субферомагнетима неједнака, па тако постоји делимично поништени неисцрпни спонтани магнетни момент, сличан оном код феромагнета. Ферити су углавном субферомагнетни магнети.

Антимагнетизам је низ супстанци у којима се магнетни моменти електрона у атомима међусобно поништавају, а комбиновани магнетни момент је нула. Међутим, магнети су они код којих се орбитално кретање електрона мења када се подвргне примењеном магнетном пољу, а мали комбиновани магнетни момент се генерише у смеру супротном од примењеног поља. Јаки магнети тако да магнетизација материјалног магнетизма постаје веома мали негативан број (износ). Брзина магнетизације је однос комбинованог магнетног момента (који се назива јачина магнетизације) и јачине магнетног поља супстанце под дејством примењеног магнетног поља, симболизованог као κ. Стопа магнетизације генерално антимагнетне (сексуалне) супстанце је око негативан милионити део (-10-6).

Парамагнетне супстанце имају позитивну брзину магнетизације, која је за 1 до 3 реда величине већа од оне код антимагнетизма, Кс око 10-5 до 10-3, поштујући Киријев закон или Кирије-Вајсов закон. Када је јон, атом или молекул са неспареним електронима у снажној магнетној супстанци, постоји спин угаони момент и орбитални угаони момент електрона, а постоји спин магнетни момент и орбитални магнетни момент. Под дејством спољашњег магнетног поља, магнетни моменат, који има неуређену оријентацију, биће оријентисан и тиме испољи парамагнетизам.